ИСТОРИЈА

Због близине реке Дунав и непостојања система за одводњавање подручје Општине Ковин било је већим делом мочварно и плавно, Дунав је плавио терен са једне стране а кишница и подземне воде нису имале куда да отичу, тако да су терен катактерисали мочвара, трстик и рогоз и није могао да се обрађује.

Терен пре оснивања задруга карактерисели су канал Поњавица и претежно мочварно подручје.

У другој половини XVII века, Аустро-угарска је при формирању Банатске Војне границе почела да прави планове како бих населила граничарско становништво ради одбране од Турске војске. Један од тих планова је Урбар града Ковина из 1771 године где су детаљно описани хидромериорациони проблеми, тада је отпочела и изградња путева и мостова.  

Мост на старој Поњавици у Плочици.
На левој обали Дунава од Панчева до Ковина насипи су грађени први пут 1870 године ради заштите колонизованих насеља Мариенфилда, Иванова и Ђурђева(Скореновачки рит). Велика вода је 1876 године разрушила слабе насипе, па су се становници Мариенфилда реселили у Војволицу а станoвници Ђурђева(Gyurgyova) у ново насеље Скореновац од 1886 до 1888 године.

4. фебруара 1882 основана ПАНЧЕВАЧКО-КОВИНСКА ЗАДРУГА ЗА ЗАШТИТУ ОД ПОПЛАВА И УРЕЂЕЊЕ УНУТРАШЊИХ ВОДА Панчевачко-Ковинска задруга имала је задатак како је истакнуто у записнику оснивачке скупштине, да организује и спроводи заштиту од спољних (речних) и унутрашњих (подземне воде и падавине) вода на подручју VI I VII Дунавског залива (Алувијална раван) од Панчева до Ковина, на укупној површини од 22197 хектара. Оснивачка скупштина, одредила је редослед изградње хидротехничких објеката: По формирању задруге предвиђено је да се одбранбени насип изгради још током 1882. Године, велика вода онемогућила је довршење насипа те године али су радови настављени следеће године.
У новембру 1883 завршени су радови на изградњи насипа од Панчева до Ковина, уграђено је 2.627.837 метара кубних земље, насипи су димензионисани на основу великих вода из 1876. године. Насипи су грађени ручно уз помоћ корди и колица. Воде из 1895 године указале су за потребом повишења и појачања насипа и банкина на који је 1896 године извршена реконструкција.
1897 Изграђена је Пумпна станица „Ковин“ (на Дунавцу) имала је две центрифугалне пумпе и две парне машине. После оснивања и успешног рада Панчевачко-Ковинске водне задруге, и даље је постојала потреба за оснивањм нових површина (VIII Дунавски залив), на основачкој скупштини
1. Панчевачко-Ковинска, 2.Ковинско-Дубовачка и 3.Делиблатска задруга
25. Јула 1906 године основана је КОВИНСКО-ДУБОВАЧКА ЗАДРУГА ЗА ОДБРАНУ ОД ПОПЛАВА И УНУТРАШЊИХ ВОДА Већ крајем 1907 године започети су радови на изградњи одбранбеног насипа од Ковина до Дубовца.
На насипима је ангажовано 960 корди, 225 двоосовинских кола и 194 колица. У року од 20 месеци завршени су сви планирани радови. У 23km насипа уграђено је 2.596.546 метара кубних земље, у исто време решен је тог воде која иде из Црне баре, прокопан је канал од Црвенке до Дубовца а од ископаног материјала изграђен је насип на истом каналу како вода не бих плавила околно земљиште, у Дубовцу је саграђена устава на Дунавском насипу како бих вода из канала текла у Дунав.
Радови на уређењу унутрашњих вода на подручју Ковинско-Дубовачке задруге завршени су 1909. Године, ископано је 120км(703173м3 земље) канала(Главни канал, Високообални, Лапски, Ђопица и др), Подигнуто је 9 армирано-бетонских мостова, изграђене су чуварнице (4 насипске и 2 каналске), телефонске линије и друго.
Црпна станица Дубовац основана 1910 године, и данас у функцији
19.11.1925. ГОДИНЕ ОСНОВАНА ЈЕ ДЕЛИБЛАТСКА ЗАДРУГА ЗА ОДВОДЊАВАЊЕ Имала је за циљ да у сврху одводњавања изгради седам канала и дванаест споредних, дужина канала је била 22км а ископано је 77600м3 (данашњи Оберланд и Мајур). Каналска мрежа је проширивана до 1944 године укупна дужина достигла је више од 37км.

На основу одлуке о водним газдинству Вовјодине из 1945 године, задруге се у циљу смањења трошкова, боље опремљености и успешног развоја могу спајати, проширивати 13. априла 1945. Године основана је ДОЊОДУНАВСКА ВОДНА ЗАДРУГА у чији су саставу ушле Панчевачко-Ковинска, Ковинско-Дубовачка и Делиблатска задруга за одводњавање. У Доњодунавској водној задрузи формиране су две оперативне јединице: Секција у Панчеву и секција у Ковину. 1947. године уместо дотадашњих водних задруга, формиране су УПРАВЕ ВОДА. У том склопу извршено је спајање две панчевачке водне задруге у Управе вода у Панчеву. Управа вода имала је статус државног органа. 30. марта 1952 године основана је ПАНЧЕВАЧКА ВОДНА ЗАЈЕДНИЦА. Период од 1952 до 1963. Године може се окарактерисати као „низ година интезивне изградње“ система за одводњавање и почетка оспособљавања водне заједнице за самостално извођење инвестиоционих радова. У овом периоду ручни рад на ископу и измуљавању бива потискован набавком маханизацијом. 31.децембра 1962. године укинуте су све водне заједнице а затим припојене ДИРЕКЦИЈИ ЗА ИЗГРАДЊУ ХИДРОСИСТЕМА „ДУНАВ-ТИСА-ДУНАВ“ У Новом Саду, формиран је рејонски погон у Панчеву. 01.јула 1981. године из састава ВО издваја се радна јединица "Водопривреда Ковин" и формира посебну Водопривредну организацију ООУР "ПОДУНАВЉЕ" са седиштем у Ковину, за ново мериорационо подручје, територија Општине Ковин. Законом о водама из 1990 године Водопривредне организације "Тамиш-Дунав" Панчево и "Подунавље" Ковин трансформишу се у водопривредна друштвена предузећа "Тамиш-Дунав" Панчево и "Подунавље" Ковин као самостална.

Извор: 115 година Панчевачко-Ковинске водне задруге